Народни музеј из Зрењанина спада у категорију музејских установа комплексног типа, завичајног карактера и својим истраживачким радом покрива подручје средњег Баната са 52 насељена места у општинама Зрењанин, Сечањ, Житиште, Нова Црња и Нови Бечеј. Оваквим начином организације богато културно наслеђе овог подручја из области природе, археологије, етнологије, уметности и историје дошло је у оквире систематске заштите и стручне обраде једне специјализоване установе са стручњацима свих потребних профила. Унутар збирки пет одељења Музеја смештено је око 30.000 музејских предмета. Поменућемо само неколико најзначајнијих збирки: збирка хладног и ватреног оружја, збирка капа златара, ликовна збирка са значајним фондом слика из XVIII и XIX века, збирка накита из праисторије и средњег века, збирка птица. Поред стручних одељења, Музеј има конзерваторску радионицу, фото - лабораторију, столарску радионицу, као и Педагошку службу. У Музеју постоји и стручна библиотека са преко 5.000 наслова.Презентација збирки одвија се у оквиру сталне поставке и тематских изложби.

ИСТОРИЈАТ 

    Народни музеј у Зрењанину основан је 1906. годинекао Музеј Торонталске жупаније, одлуком Муниципијалног одбора, а на иницијативу Културног удружења Торонталске жупаније. Али , судећи према свим до сада расположивим изворима, музеј је започео са радом тек 1911. године. Одлагање почетка рада условљено је финансијским разлозима, као и недостатком одговарајућег простора.Прве просторије музеј је добио у самој згради Жупаније, где је, под именом "Музеј Торонталске жупаније", деловао до 1918. године, када је привремено престао са радом.После Првог светског рата музеј је пресељен прво у комплекс Пијаристичког самостана, па на спрат " Касине" , али је у условима таквог смештаја практично био затворен за публику. Уочи Другог светског рата музеј носи име " Музеј Дунавске бановине" , а покушај Историјског друштва из Новог Сада да га среди и отвори за посете спречио је рат.За време окупације 1941 - 1944. године, као "Музеј округа банатског" био је кратко време отворен.После ослобођења уследиле су даље селидбе, и тек је трећа локација усвојена као трајно решење: зграда бивше Финансијске палате , грађена 1893. године по пројекту арх. Иштвана Киша.